• Напомена!
Наука је доказала да мед на температурама изнад 50 ºC губи своја лековита својства ... (сазнајте више)
• Шта је мед?
Мед је слатка, ароматична, густа течност коју производе медоносне пчеле из цветног нектара... (сазнајте још)
• Полен
Полен или цветни прах... (сазнајте више о полену)
• Прополис
Прополис је смоласта маса коју пчеле радилице сакупљају са лисних пупољака (...)
• Матични млеч
Матични млеч је чудотворна храна која подстиче развој, враћа снагу, регенерише организам и регулише метаболизам... (сазнајте још)
• Пчелињи восак
Пчелињи восак је природни продукт који производе различите врсте медоносних пчела. (сазнајте још)
• Пчелињи отров
Пчелињи отров се користи за лечење реуматизма, ублажавање болова, снижавање крвног притиска и количине холестерола у крви. (...)
• Рецепти
(Шта направити од меда?)

Почетна странаЗанимљивости

Добронамерна напомена Пчеларског домаћинства Мијаиловић!
Наука је доказала да мед на температурама изнад 50 ºC губи своја лековита својства (ензиме дијастазу и инвертазу). Као састојак колача, торти и ракија медовача, мед се загрева на већим температурама и постаје само високо концентровани заслађивач. Зато, Пчеларско домаћинство Мијаиловић препоручује да се мед користи у изворном облику или у благо топлим напицима.

• Мед
Шта је мед?
Мед је слатка, ароматична, густа течност коју производе медоносне пчеле из цветног нектара, медне росе са лишћа четинара и листопадног дрвећа, слатких материја које излучују ситни инсекти или од слатког сока плодова неких биљака. Тако добијен мед пчеле складиште у саћу.
Боја меда може да варира од скоро безбојне до тамносмеђе, док му конзистенција може бити течно густа, или укристалисана. Укус и мирис варирају, и  зависе од доминантне биљне врсте у меду.

Како настаје мед?
Природни пчелињи мед медоносне пчеле  претежно производе из цветног нектара. Нектар је слатка течност коју излучују нектарије, посебне жлезде смештене у цвету. Приликом облетања цветова, пчеле откривају нектар језиком, увлаче га у  уста, па у медни желудац. Оне овај нектар доносе у кошницу и предају га другим пчелама, које га прерађују и одлажу у ћелије саћа. У току наредних дана нектар се ослобађа вишка воде, а сахароза под утицајем ензима  инвертазе разлаже се на просте шећере: глукозу и фруктозу. Коначно, тако прерађен нектар, пчеле покривају белим воштаним поклопцима ћелија саћа у којима се он складишти. На овај начин, свака воштана ћелија постаје природна конзерва за себе, а читаво саће у раму  права ризница ускладиштене богате лековите и енергетске хране.
Поред цветног нектара, пчеле такође сакупљају и друге слатке лучевине из лишћа. Такав мед зове се медна роса. Примамљиве су им и слатке материје које настају као последица активности биљних ваши и неких других инсеката на биљкама. Док сишу биљни сок, ове ваши излучују из себе слатку течност коју пчеле сакупљају. Овако добијен мед познат је под именом медљика или медљиковац.

Шта садржи мед?
Природни пчелињи мед, зависно од  врсте, просечно садржи: 15–20% воде, 75–80% шећера (грожђаног – глукозе, воћног – фруктозе, а у мањој мери садржи и сахарозу), затим  минералне материје, беланчевине, витамине, ферменте,  органске и неорганске киселине, алкалоиде, мирисне и бојене материје.

Врсте меда
У зависности са којих биљних врста  је сакупљан нектар, мед се може поделити на монофлорни мед и полифлорни мед.
Монофлорним се назива мед  настао тако што су пчеле сакупљале нектар претежно од једне биљне врсте. Под монофлорним или сортним медом може се сматрати сваки мед који садржи 80% меда одређене биљне врсте. У монофлорни мед у нашој земљи спадају: багремов, липов, жалфијин, сунцокретов, кестенов, лавандин итд.
Полифлорни мед је добијен тако што су пчеле скупљале нектар са више различитих  биљних врста. Такав мед носи назив зависно од места одакле потиче: ливадски, шумски итд.

Хранљива и лековита својства меда
Од свих животних намирница које се користе у људској исхрани, мед се, захваљујући складном односу разноврсних састојака и своме комплексном деловању, издваја као биолошки најзначајнија – стимулише обављање скоро свих функција људског организма, укључујући и излучивање отровних материја. Када се зна да мед има и бактерицидно својство, онда је јасно зашто је незаменљив као храна и лек – за децу и одрасле, за остареле и изнемогле, за оне који су изложени изузетним  физичким и умним напорима, за здраве и болесне.
Хранљива и лековита вредност  меда огледа се у томе што је лако сварљив и што садржи ензиме који подстичу варење. Унесен у желудац, брзо се разлаже доспевајући у лимфни систем, а одатле прелази у крв и ткива, показујући при томе  своја хранљива  и лековита својства.
Мед садржи  велике количине физиолошки активне супстанце, па се зато користи као помоћно средство у разне терапеутске сврхе. Мед делује и као умирујуће средство,  спречава повећање количине масти и холестерола у крви, обољења органа за варење, бубрега, анемију и многа друга обољења.

Особине меда
Кристализација меда је природан физичко-хемијски процес при коме се својства меда не мењају и мед задржава све лековите и хранљиве особине. Кристализација најчешће зависи од врсте меда и начина чувања. Неке врсте меда кристалишу брзо, док друге врсте не кристалишу или чине то врло споро. Кристализација  меда је спорија уколико у њему има више воћног шећера у односу на грожђани. То је процес прелажења течног меда у кристалисано, мање или више чврсто стање. Овакав мед се може лако превести у течно стање тако што се суд са кристалисаним медом загрева у топлој води на температури до 50˚C.

Како се чува мед?
Мед се може паковати и чувати у посудама од стакла, керамике, дрвета, алуминијума или пластике. Ови судови са медом треба да буду херметички затворени. Мед се  чува на хладном, сувом, тамном  месту где нема јаких страних мириса.

• Полен
Шта је полен?
Полен или цветни прах је производ биљака  који пчеле сакупљају. Укус и боја полена зависе од биљке од које потичу. Полен је изузетно богат хранљивим материјама, међу којима су беланчевине, масти, ензими, угљени хидрати, витамини, минералне материје, ферменти  и друге активне компоненте. Због тога је полен веома користан додатак у лечењу многих обољења.

Хранљива и лековита својства
Полен или цветни прах има нарочиту примену у лечењу простате, чак и у изузетно тешким хроничним случајевима. Полен побољшава плодност и снижава ниво холестерола у крви. Благотворно утиче на побољшање циркулације крви у мозгу, па се препоручује особама које су изложене великим умним и физичким напорима. Полен се због свог изузетног протеинског састава користи и као природно средство за регенерацију јетре. Такође има велику примену  у козметици.

Употреба полена
Полен се може користити потопљен у води, млеку или чају. Најбоље је да се полен користи самлевен и помешан  са медом, јер му се у том случају побољшава укус и допуњује корисно деловање.

Упозорење!
Полен може бити узрочник алергијских реакција, нарочито код деце. У почетку коришћења узимати мање дозе.

Како чувати полен?
Полен треба чувати на сувом, хладном и тамном месту, по могућству у херметички затвореним судовима.

• Прополис
Шта је прополис?
Прополис је смоласта маса  коју пчеле радилице сакупљају са лисних пупољака  и секретом својих жлезда прерађују.  Прополис је мркозелене до кафенозелене боје - временом постаје  нешто тамнији. Карактеристичне је ароме и благо горког укуса. Састављен је од смоле, воска етарских уља и полена, а богат је и минералима, од којих су најзаступљенији гвожђе и цинк.

Лековитост прополиса
Због својих драгоцених лековитих својстава прополис је нашао широку примену прво у народној, а затим у општој медицини. Користи се у лечењу крвних судова, астме, чира у желуцу и дванаестопалачном цреву, гастритиса и разних упала уста и грла. Прополис се као лековито средство са успехом користи и у лечењу разних кожних обољења као што су опекотине, разни екцеми, брадавице и хемороиди, а такође стимулише и регенерацију ткива.

Употреба прополиса
Прополис се највише користи  растворен у етил-алкохолу  или у уљаном раствору. Може се употребљавати и у свежем, изворном стању.

Како чувати прополис?
Прополис у изворном стању или растворен треба чувати на сувом, хладном и тамном месту, по могућству у херметички затвореним судовима.

• Матични млеч
Шта је млеч?
Млеч је изузетно хранљива, густа, млечнобела кремаста течност, карактеристичног мириса, накиселог и помало љутог укуса. Пчеле радилице производе млеч од цветног нектара, полена и воде  помоћу секрета својих жлезда. Тим млечом оне хране ларве пчела радилица и трутова првих дана њиховог живота, док матицу хране током целог периода развића и касније. Најчешће се користи млеч извађен из матичњака, па се зато зове матични млеч. Основни састојци  матичног млеча су: беланчевине, витамини, хормони, масти, шећери, вода, аминокиселине и остало.

Лековитост матичног млеча
Матични млеч је чудотворна храна која подстиче развој, враћа снагу, регенерише организам и регулише метаболизам. Благотворно утиче на многа обољења, а посебно су значајни ефекти у јачању имунитета и побољшању крвне слике. Матични млеч убрзава опоравак код реконвалесцената, а побољшава и стање код Паркинсонове болести. Регулише  ниво шећера у крви код дијабетичара. Матични млеч такође утиче и на подмлађивање ћелија јер их снабдева материјама које се временом губе. Због свог изузетно вредног протеинског састава,  матични млеч благотворно делује код деце јер подстиче  раст и развој, а нарочито јача имунитет младог организма. Матични млеч најбољи је пратилац за дуг и здрав живот.

Како се чува матични млеч?
Матични млеч у изворном стању треба чувати у херметички затвореним  посудама од тамног стакла на ниским температурама (-20˚C). Може се чувати и помешан са медом, поленом или са раствором прополиса који служи као природни конзерванс, па се као такав може држати и на вишим температурама. Најдуже се матични млеч може чувати ако му се посебним поступком (лиофилизацијом) одузме вода и тако се претвори у прах.

• Пчелињи восак
Шта је пчелињи восак?
Пчелињи восак је природни продукт који производе различите врсте медоносних пчела. Восак се лучи из воштаних жлезда које се налазе на унутрашњој страни трбуха пчела радилица. При излучивању, восак је течан, а затим се брзо стврдњава у густу прозрачну масу. Воштане плоче пчела уклања са трбуха, а пчеле радилице их  прихватају и такав восак добро сажваћу да би га користиле за изградњу ћелија саћа.

Шта садржи пчелињи восак?
Пчелињи восак се састоји од слободних масних киселина, естера, угљоводоника, минералних састојака, воде, каротиноида, бојених и ароматичних материја.

Особине пчелињег воска
Восак нема укус, али има пријатан мирис меда. Боје је од светложуте до тамнијих нијанси. Прелази у течно стање на температури од око 60˚C.

За шта се користи пчелињи восак? 
Восак се користи за израду воштаних сатних основа, чиме се убрзава и усмерава изградња пчелињег саћа, затим у производњи свећа и др. У пољопривреди се користи за справљање калем-воска за воћарство.
Посебну примену восак је нашао у народној и савременој медицини за справљање лековитих масти, крема и израду разних козметичких препарата. Восак се користи и као мелем за опекотине. Осим тога, шири крвне судове и тако подстиче бољу циркулацију крви.

• Пчелињи отров
Шта је пчелињи отров?
Пчелињи отров или апитоксин је безбојна густа течност карактеристичног  мириса, сличног мирису меда и љутогорког укуса. Производе га пчеле радилице посебним жлездама. То је у ствари секрет жаочног апарата пчеле, који јој служи за заштиту од непријатеља.

Шта садржи пчелињи отров?
Пчелињи отров садржи суве материје, воду, н-амилов, изоамилов и етилов ацетат. Он је у ствари смеша више састојака органских и неорганских материја. Од  микроелемената, овај отров садржи: гвожђе, јод, калијум, калцијум, магнезијум и др. Беланчевине и пептиди чине око 80% суве материје отрова и у њима се налазе најактивнији  биохемијски и фармаколошки састојци.

Лековите особине пчелињег отрова
У поређењу са другим животињским отровима, пчелињи отров је по деловању близак деловању змијског отрова, с том разликом што је код пчела присутан у малим количинама.
Пчелињи отров се користи за лечење реуматизма, ублажавање болова, снижавање крвног притиска и количине холестерола у крви.
Последице деловања пчелињег отрова на човечији организам зависе од броја и места убода, као и од осетљивости конкретног организма.

Употреба пчелињег отрова
Пчелињи отров може се у организам човека унети убодом пчела, инјекцијама или инхалацијом (воде помешане са пчелињим отровом).

Напомена
Пчелињи отров у лечењу људи може се примењивати само по одобрењу лекара и у његовом  присуству.
У случају нежељеног убода, нарочито у пределу главе, док не дође до интервенције лекара, применити следећу терапију: истиснути отров што се више може, а место убода обложити хладним облогама.

• Рецепти
Шта се може направити од меда?
Медовина
Медовина или вино од меда справља се од  чистог нектарског  меда или од медљиковца. Техника производње састоји се у следећем: прво се размути 30 kg меда у 100 литара  стерилисане воде, а затим се таквом раствору додаје 60 g  калијум-метабисулфата, 60 g винске киселине и 10 g танина. Да би се подстакло врење, додаје се маси селекциони квасац, шира од грожђа или сок од неког другог воћа које је неколико дана раније измуљано и почело да превире. Врење се обавља у просторији на температури од 18 до 20˚C, а суд мора бити покривен платном.
Кад се заврши бурно врење, медовина се преточи у други суд, у коме се обавља тихо врење и дозревање. Тако добијену медовину – вино од меда, треба чувати у сувој и хладној просторији.

*пређи курсором преко слике или линка за више детаља

+381 (26) 4-155-155 • +381 (63) 222-225 • med@med-honey.com

Copyright © 2016 MED-HONEY d.o.o. • Design by gripsy • Powered by ivapix.com